пожури́ва̄ње
пожуривање
Лема
пожуривање
Извор
том 4, стр. 591, редослед 20
- —
гл. им. од пожуривати и уч. према пожурити (се).
(се). пожури́вати (се), -жу̀рује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
пожури́ва̄ње с гл. им. од пожуривати (се). пожури́вати (се), -жу̀рује̄м (се) несврш. и уч. према пожурити (се).