пожу́рити
пожурити
Лема
пожурити
Извор
том 4, стр. 591, редослед 21
- 1.а.
журно поћи.
— Он би пожурио за њом хотећи да јој понуди помоћ.
- 1.б.
журно учинити, настојати, потрудити се да се нешто што брже уради, заврши.
— Није ми ништа
— пожури он да се насмеши
— замислио сам се нешто. Вес. »Сснове марксизма« хитно радите! ... Пожурићемо колико год више можемо.
- 2.а.
прел. потакнути кога на журно свршавање чега.
— Брже, брже!
— пожури га Столе.
Реците само!
— пожури га домаћин.
- 2.б.
убрзати, поспешити.
— Каткад би пожурио кораке, каткад опет застајао.
Зато се моји често обраћаху на мене писмима, молећи ме да пожурим свој долазак кући.
Пододреднице
пожурити (1). — И да би доказао ту своју тврдњу, пожури се додати. Крањч. Ст?
Изворни текст (OCR)
пожу́рити, по̀жӯрӣм сврш. 1. а. журно поћи. — Он би пожурио за њом хотећи да јој понуди помоћ. Јанк. б. журно учинити, настојати, потрудити се да се нешто што брже уради, заврши. — Није ми ништа — пожури он да се насмеши — замислио сам се нешто. Вес. »Сснове марксизма« хитно радите! ... Пожурићемо колико год више можемо. Дед. В. 2. прел. а. потакнути кога на журно свршавање чега. — Брже, брже! — пожури га Столе. Глиш. Реците само! — пожури га домаћин. Јурк. б. убрзати, поспешити. — Каткад би пожурио кораке, каткад опет застајао. Бег. Зато се моји често обраћаху на мене писмима, молећи ме да пожурим свој долазак кући. Цар М.