поза́јмити
позајмити
Лема
позајмити
Извор
том 4, стр. 594, редослед 4
- 1.
(коме) дати на зајам, на употребу што своје.
— Нитко неће да посуди или позајми прије жетве.
Сама планина чинило се да јој је позајмила своју сјену.
В.
- 2.
(од кога, у коrа) узети на зајам, на употребу шта туђе.
— И позајмљене речи имају свој дубоки значај: оне показују Узајамне економске и политичке везе са ИЗвесним земљама.
Као да је природа од уметности позајмила све најбоље елементе да сачини један овако леп створ. анк.
Изворни текст (OCR)
поза́јмити, по̀за̄јмӣм сврш. 1. (коме) дати на зајам, на употребу што своје. — Нитко неће да посуди или позајми прије жетве. Бен. фиг. Сама планина чинило се да јој је позајмила своју сјену. Мил. В. 2. (од кога, у коrа) узети на зајам, на употребу шта туђе. — И позајмљене речи имају свој дубоки значај: оне показују Узајамне економске и политичке везе са ИЗвесним земљама. Бел. фиг. Као да је природа од уметности позајмила све најбоље елементе да сачини један овако леп створ. анк.