Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏зва̄но̄ст

жтом 4, стр. 596

по̏зва̄но̄ст

позваност

Лема

позваност

Извор

том 4, стр. 596, редослед 11

  1. —

    својство или особина онога који је позван, меродаван.

    — Ово рекосмо не треба ... схватити као неку цензуру уредникове позваности и способности за сваку врсту књижевног рада.
Изворни текст (OCR)
по̏зва̄но̄ст, -ости ж својство или особина онога који је позван, меродаван. — Ово што рекосмо не треба ... схватити као неку цензуру уредникове позваности и способности за сваку врсту књижевног рада. Iар М.