Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏зва̄н

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 596

по̏зва̄н

позван

Лема

позван

Извор

том 4, стр. 596, редослед 9

  1. 1.

    који је примио позив да дође, да се јави где, да учествује у чему.

    — Послије стала је да се јавља као позвани гост ... као интимна знаница.
    Крл.
  2. 2.а.

    који је одређен, обавезан, дужан да што уради.

    — Ако прође и месец дана, а извештај не стигне, управа је позвана да ствар извиди.
    Лапч.
  3. 2.б.

    способан, спреман.

    — Одиста би Цвијић био најпозванији да заузме место Пелаково.
    БК 1906
  4. 2.в.

    меродаван, надлежан, одлучујући.

    — Ја се нећу жацати да на позваном за то мјесту учиним све сходно.
    Нех.
    Командант је најпозванији да одлучује о војним стварима одреда.
    Ћос. Д.
Изворни текст (OCR)
по̏зва̄н, -а, -о 1. који је примио позив да дође, да се јави где, да учествује у чему. — Послије стала је да се јавља као позвани гост ... као интимна знаница. Крл. 2. а. који је одређен, обавезан, дужан да што уради. — Ако прође и месец дана, а извештај не стигне, управа је позвана да ствар извиди. Лапч. б. способан, спреман. — Одиста би Цвијић био најпозванији да заузме место Пелаково. БК 1906. в. меродаван, надлежан, одлучујући. — Ја се нећу жацати да на позваном за то мјесту учиним све сходно. Нех. Командант је најпозванији да одлучује о војним стварима одреда. Ћос. Д.