по̀звати

позвати

Лема

позвати

Извор

том 4, стр. 596, редослед 14

1.
гласом, покретом или гестом упутити позив коме, замолити кога да дође, да се приближи, да се одазове.
— Приђем јој ... па је позовем у коло. Она пође, ништа ми не рече.
Вес.
2.
упутити коме позив (усмено или писмено), затражити од кога да изврши какав посао, задатак.
— Посјетиће нас, обећао је ... Позвао сам га.
Срем.
Везир позов народ на оружје у име султана.
Том.
Кад смрт дође да ме на одмор позове ...
Јакш. М.
Моресе смири и позове нас да опет весело наставимо започети пут.
Вел.
3.
службено наредити коме да се јави, да дође:
на суд. 4. изазвати: ~ на двобој, ~ на такмИЧеЊе.

Фразе

~ кога на одговорност, на ред затражити од некога објашњење за његове постџпке.

Пододреднице

~ се

(на кога, на што) навести кога или што као доказ, сведочанство за оно што се тврди, потврдити што чим. — Ако мислите да тужите, позовите се слободно на нас. Срем. Зацијело ће бити мало мјеста у Аугустинову »le civitate«, на која се не би ... могао позвати Јанко Бориславић. Ђал

(на кога, на што) навести кога или што као доказ, сведочанство за оно што се тврди, потврдити што чим.

Изворни текст (OCR)

по̀звати, -зо̀ве̄м сврш. 1. гласом, покретом или гестом упутити позив коме, замолити кога да дође, да се приближи, да се одазове. — Приђем јој ... па је позовем у коло. Она пође, ништа ми не рече. Вес. 2. упутити коме позив (усмено или писмено), затражити од кога да изврши какав посао, задатак. — Посјетиће нас, обећао је ... Позвао сам га. Срем. Везир позов народ на оружје у име султана. Том. фиг. Кад смрт дође да ме на одмор позове ... Јакш. М. Моресе смири и позове нас да опет весело наставимо започети пут. Вел. 3. службено наредити коме да се јави, да дође: