Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

позво̀нити

сврштом 4, стр. 597

позво̀нити

позвонити QA: medium

Стална адреса

Лема

позвонити

Извор

том 4, стр. 597, редослед 9

  1. 1.

    извести неколико пута звук звоном, зазвонити.

    — Знаду и дјеца да позвоне за мртвацем.
    Гор.
  2. 2.а.

    дати знак звоном.

    — Кад позвоним, дођи одма2.
    Фелд.
  3. 2.б.

    позвати к телефону звонцем телефонског апарата.

    — Другарице, позвоните ономе тамо мамлазу.
    Дав.
Изворни текст (OCR)
позво̀нити, по̀звонӣм сврш. 1. извести неколико пута звук звоном, зазвонити. — Знаду и дјеца да позвоне за мртвацем. Гор. 2. а. дати знак звоном. — Кад позвоним, дођи одма2. Фелд. б. позвати к телефону звонцем телефонског апарата. — Другарице, позвоните ономе тамо мамлазу. Дав.