Одредница

по́зив

мтом 4, стр. 598

по́зив

позив

Лема

позив

Варијанте

по̏зӣв

Извор

том 4, стр. 598, редослед 22

  1. 1.а.

    молба, обавештење (писмено или усмено) коме да дође некуда, да учествује у чему, да се прихвати чега, да учини што.

    — Стари гроф имао је ... посла у једној загребачкој банци, па се радо одазвао позиву у лов.
    Том.
    На позив Комунистичке партије он је одмах дошао у шуму.
    Чол.
  2. 1.б.

    глас, покрет, гест који се упућује коме да се приближи, да се одазове

    — Деца су на позив мајке одмах устала.
    Макс.
    Махну кратко ... руком на позив
    Божић
  3. 1.в.

    службено, званично обавештење, наредба (обично писмена) коме да се пријави —Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном У срез, зову га ... Ево и позива! Ранк. Још је тамо била једна врста људи

    — одвјетнички писари који су чекали да приступе судским позивима.
    Креш.
  4. 2.

    војн. класа војних обвезника, распоређених према годинама.

    војн. — војнички
    — Iрви и други позив војске сачињава оперативну војску, а трећи позив врши позадинску службу.
    Јонке
    А спроводили су их заробљенике старци из трећег позива, у гуњевима и исцепаним опанцима.
    Јак.
  5. 3.а.

    фиг. урођена склоност према каквом занимању, раду.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Мислим да прецизну мисао и прецизну емоцију имају они који имају позив вођа.
    Сек.
    Напросто осјећам позив за војничку службу.
    Крањч. Стј
  6. 3.б.

    стално занимање које служи као темељ егзистенције, звање, струка, професија.

    — Треба се спремати за свој позив.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
по́зив и по̏зӣв м 1. а. молба, обавештење (писмено или усмено) коме да дође некуда, да учествује у чему, да се прихвати чега, да учини што. — Стари гроф имао је ... посла у једној загребачкој банци, па се радо одазвао позиву у лов. Том. На позив Комунистичке партије он је одмах дошао у шуму. Чол. б. глас, покрет, гест који се упућује коме да се приближи, да се одазове — Деца су на позив мајке одмах устала. Макс. Махну кратко ... руком на позив Божић. в. службено, званично обавештење, наредба (обично писмена) коме да се пријави —Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном У срез, зову га ... Ево и позива! Ранк. Још је тамо била једна врста људи — одвјетнички писари који су чекали да приступе судским позивима. Креш. 2. војн. класа војних обвезника, распоређених према годинама. — Iрви и други позив војске сачињава оперативну војску, а трећи позив врши позадинску службу. Јонке. А спроводили су их заробљенике старци из трећег позива, у гуњевима и исцепаним опанцима. Јак. 3. фиг. а. урођена склоност према каквом занимању, раду. — Мислим да прецизну мисао и прецизну емоцију имају они који имају позив вођа. Сек. Напросто осјећам позив за војничку службу. Крањч. Стј. б. стално занимање које служи као темељ егзистенције, звање, струка, професија. — Треба се спремати за свој позив. Крл.