Одредница

по̏зитӣван

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 600

по̏зитӣван

позитиван QA: medium

Стална адреса

Лема

позитиван

Извор

том 4, стр. 600, редослед 4

  1. 1.

    лат. потврдан, јестан, афирмативан; супр. одричан, негативан.

    супр. — супротно
    — Одговор је позитиван.
    НЕ
  2. 2.

    а који је основан на искуству, истинит, поуздан, сигуран, стваран.

    — Што критика укуса још није дала позитивне научне законе, то је што је наука којој она служи, естетика, тек у зачетку.
    Поп. Ј.
    б. који се служи научним, објективним методама (мерењем, проверавањем и сл.), реалан.
    — Наша се влада мало брине за позитивне знаности.
    Кум.
    Хередија ... припада оном позитивном нараштају који ни у песништву није примао неконтролисану монету.
    Поп. Б.
  3. 3.а.

    који је управљен према напретку, који потпомаже напредак, који је склон напретку.

    — Увијек су против друштва и против његових позитивних снага устајали мрачњаци.
    Божић
  4. 3.б.

    који доноси корист, повољан, који помаже напредак, користан.

    — Долазак ове мисије у Крајину има и позитивних страна.
    Дед. В.
  5. 4.

    који исказује добитак, предност.

    — Временско прекорачење одређеног просјека оцјењује се добрим или позитивним бодовима.
    Аут.
  6. 5.

    искусан у послу и у животу, штедљив, чуваран.

    — Био је, што веле, човек позитиван, па је имао неколико своји2 кућа и сигурних облиrација.
    Ранк.
  7. 6.

    фин. који нема губитака: ~ биланс.

    фин. — финансије
  8. 7.

    псих. пријатан: позитивна осећања; супр. непријатна или негативна осећања.

    псих. — психологијасупр. — супротно
  9. 8.

    правн. који је на снази: ~ закон, позитивни прописи.

    правн. — правни, правнички

Фразе

позитивни бројеви мат. бројеви којима је вредност одређена двама елементима: апсолутним износом и предзнаком.
Изворни текст (OCR)
по̏зитӣван, -вна, -вно лат. 1. потврдан, јестан, афирмативан; супр. одричан, негативан. — Одговор је позитиван. НЕ. 2. а. који је основан на искуству, истинит, поуздан, сигуран, стваран. — Што критика укуса  још није дала позитивне научне законе, то је што је наука којој она служи, естетика, тек у зачетку. Поп. Ј. б. који се служи научним, објективним методама (мерењем, проверавањем и сл.), реалан. — Наша се влада мало брине за позитивне знаности. Кум. Хередија ... припада оном позитивном нараштају који ни у песништву није примао неконтролисану монету. Поп. Б. 3. а. који је управљен према напретку, који потпомаже напредак, који је склон напретку. — Увијек су против друштва и против његових позитивних снага устајали мрачњаци. Божић. б. који доноси корист, повољан, који помаже напредак, користан. — Долазак ове мисије у Крајину има и позитивних страна. Дед. В. 4. који исказује добитак, предност. — Временско прекорачење одређеног просјека оцјењује се добрим или позитивним бодовима. Аут. 5. искусан у послу и у животу, штедљив, чуваран. — Био је, што веле, човек позитиван, па је имао неколико своји2 кућа и сигурних облиrација. Ранк. 6. фин. који нема губитака: ~ биланс. 7. псих. пријатан: позитивна осећања; супр. непријатна или негативна осећања. 8. правн. који је на снази: ~ закон, позитивни прописи.