по̀зӣција

по̀зӣција и пози́ција ж лат. 1. друштвени положај (с обзиром на околину). — Реакција је лукава .. слизаће се с окVпатором чим види да је опасно за њене позиције. Лал. Осјетивши да мора на неки начин поправити своју пољуљану позици)У, почне прилично неспретно и сама показивати рогове. Шег. 2. положај и држање тела. — Стипанчић би сваки дан навлас једнаком позицијом и на истом мјесту измолио своју молитву прије јела. Новак. 3. војн. утврђени положај војних снага, положај у бојној линији. — Тврде турске позиције на Нишору и Будимделу у српским су рукама. Јакш. Ђ. Он је у свему томе видио тајанствену руку ревизије, која би га хтјела баЦити ,... на милост и немилост Шрапнела, некамо под жичане заштите позиција. онке. 4. спорт. а. распоред фигура у шаху или играча у игри. — Његова позиција постаје тупа, јер са својим ловцем неће никада моћи нападати црне пјешаке. Шах 2. б. положај руке и оружја у руци у мачевању. 5. муз. распоред прстију на жицама код гудачких инструмената. 6. књиг. најнижа подела у прорачуну или буџету, ставка, белешка о једном пословном догађају у трговачким књигама. — Много рачуна, много дубиоза, много заувек отписаних и брисаних позиција у великом и разгранатом ЛотИкином књиговодству. Андр. И. фиг. Хрвати су ... због својега пограничног положаја према Истоку били у његовим рачунима врло важна позиција. Комб. 7. фиг. мишљење, гледиште, стајалиште, полазна тачка према неком делу или питању. — Декарт ... нужно стоји на позицијама емпиризма. Ант. 1. Наша Партија ... је ... продужила да досљедно дјелује с марксистичко-лењИнистичких позиција. Комун. 1951.