позла̀та̄р
позлатар
Лема
позлатар
Извор
том 4, стр. 601, редослед 3
- —
онај који прави позлате, који позлаћује.
— Позлатар такођер дође, мједено оруђе носећ, помагала умјештва свога.
Изворни текст (OCR)
позла̀та̄р, -а́ра м онај који прави позлате, који позлаћује. — Позлатар такођер дође, мједено оруђе носећ, помагала умјештва свога. М-И.