Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏злата

жтом 4, стр. 601

по̏злата

позлата

Лема

позлата

Извор

том 4, стр. 601, редослед 2

  1. 1.

    танки слој злата, стављен на површину чега или превучен преко чега као украс.

    — реко нова покривача лежао је црвени барјак блистајући лаком позлатом и свилом.
    Ћоп.
  2. 2.а.

    фиг. боја попут злата коју добива што осветљено.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Јесење јутро позлаћује касабу, и у слапV, танкој патИНИ Његове позлате Она иЗГЛеДа насликана.
    Сим.
  3. 2.б.

    лажни, спољни сјај.

    — Са сваким даном опадала је с њега танка позлата некадашњег достојанства и лажне силе и господства.
    Андр. И.
    Али је његов класицизам само извањска позлата.
    Комб.
Изворни текст (OCR)
по̏злата ж 1. танки слој злата, стављен на површину чега или превучен преко чега као украс. — реко нова покривача лежао је црвени барјак блистајући лаком позлатом и свилом. Ћоп. 2. фиг. а. боја попут злата коју добива што осветљено. — Јесење јутро позлаћује касабу, и у слапV, танкој патИНИ Његове позлате Она иЗГЛеДа насликана. Сим. б. лажни, спољни сјај. — Са сваким даном опадала је с њега танка позлата некадашњег достојанства и лажне силе и господства. Андр. И. Али је његов класицизам само извањска позлата. Комб.