позла́тити
позлатити
Лема
позлатити
Извор
том 4, стр. 601, редослед 4
- 1.
(трп. прид. по̀зла̄ћен) сврш. покрити позлатом.
— Ево теби бурме позлаћене.
- 2.
фиг. осветљавајући што дати чему златаст сјај или прелив таквог сјаја.
— Лепа су њена поља кад озелене, а још су лепа кад се позлате злаћеним влаћем.
И ту је увалу већ позлатило сунце.
- 3.
учинити добрим, угодним, лепим.
— Узми је Цвету], нећеш се кајати, она ће ти данке да позлати.
Фразе
све ће то народ позлатити све ће то бити од народа признато, награђено.
позлатила ти се уста, рука ти се позлатила! каже се кад ко рекне и изради што лепо, добро, корисно.
Пододреднице
добити боју злата. — Младо лишће бријестова, јасенова и платана позлатило се. Кол. Само се у доба жетве позлате поља. Б 1959
Изворни текст (OCR)
позла́тити, по̀зла̄тӣм (трп. прид. по̀зла̄ћен) сврш. 1. покрити позлатом. — Ево теби бурме позлаћене. Огр. 2. фиг. осветљавајући што дати чему златаст сјај или прелив таквог сјаја. — Лепа су њена поља кад озелене, а још су лепа кад се позлате злаћеним влаћем. Вес. И ту је увалу већ позлатило сунце. Шимун. 3. учинити добрим, угодним, лепим. — Узми је Цвету], нећеш се кајати, она ће ти данке да позлати. Радич.