Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀зла̄ћен

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 601

по̀зла̄ћен

позлаћен

Стална адреса

Лема

позлаћен

Извор

том 4, стр. 601, редослед 6

  1. 1.

    трп. прид. од позлатити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    који је покривен, обложен златом слика у позлаћеном оквиру.

    — Ту су дошле и кујунџије, донели су разног сребрног, позлаћеног ... прстења.
    Вес.
  3. 3.

    који је осветљен, који има златасту боју.

    — Једна лађица мирно сијече позлаћени залив.
    Војн.
Изворни текст (OCR)
по̀зла̄ћен, -а, -о 1. трп. прид. од позлатити (се). 2. који је покривен, обложен златом: слика у позлаћеном оквиру. — Ту су дошле и кујунџије, донели су разног сребрног, позлаћеног ... прстења. Вес. 3. који је осветљен, који има златасту боју. — Једна лађица мирно сијече позлаћени залив. Војн.