позле́дити
позледити
Лема
позледити
Извор
том 4, стр. 601, редослед 12
- 1.а.
ијек. позлијѐдити (трп. прид. по̀зле̄ђен) сврш. нанети, причинити позледу (рану, огреботину и сл.), изазвати бол додиром ране или болнога места.
— Пазио је неће ли га нетко позлиједити у то рањаво мјес*о.
- 1.б.
неопрезним, несмотреним поступком или речју учинити да ко поново осети што тешко, неугодно.
— Иначе би му ово ново осећање заљубљености само позледило ране и муке му увећало.
Држао сам да сам позлиједио најдраже биће, да сам јој нашкодио заувијек.
- 2.
причинити квар, штету, оштетити.
— За вријеме копања у винограду стражар му је пришао и почео га грдити што је, тобоже, позлиједио чокот.
Пододреднице
1. повр. — Ко̂ слијепац што у страху вођу слиједи ... да се не позлиједи. Комб. 2. постати поново болесним (додиром болнога места и сл.). — Трећег или четвртог месеца чуће: како се његову сину у влажној тамници ране позледише. Јакш. Ђ. фиг. Отпутовао је колима крагујевачким друмом, Где су му се скорашњим успоменама позледиле свеже ране. Срем
Изворни текст (OCR)
позле́дити, по̀зле̄дӣм, ијек. позлијѐдити (трп. прид. по̀зле̄ђен) сврш. 1. а. нанети, причинити позледу (рану, огреботину и сл.), изазвати бол додиром ране или болнога места. — Пазио је неће ли га нетко позлиједити у то рањаво мјес*о. Михољ. б. неопрезним, несмотреним поступком или речју учинити да ко поново осети што тешко, неугодно. — Иначе би му ово ново осећање заљубљености само позледило ране и муке му увећало. Ранк. Држао сам да сам позлиједио најдраже биће, да сам јој нашкодио заувијек. Шкреб. 2. причинити квар, штету, оштетити. — За вријеме копања у винограду стражар му је пришао и почео га грдити што је, тобоже, позлиједио чокот. Чол.