Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀злити

сврштом 4, стр. 601

по̀злити

позлити

Лема

позлити

Извор

том 4, стр. 601, редослед 19

  1. —

    безл. (коме) постати зло коме (о здрављу).

    — Господину је позлило! Да! ... као да ја не знам како је њему позлило!
    Крл.
    Кад робијашу позли на раду ... њему не дозвољавају да иде лећи.
    Чол.

Пододреднице

~ се

1. в. позлити. — Но брже шаљте по баба-lедељу ... док се није детету позлило. Јакш. Ђ. 2. постати зао, бесан, срдит. — Свијет се ... позлио. Рј. А

в. позлити.постати зао, бесан, срдит.
Изворни текст (OCR)
по̀злити, по̀злӣ сврш. безл. (коме) постати зло коме (о здрављу). — Господину је позлило! Да! ... као да ја не знам како је њему позлило! Крл. Кад робијашу позли на раду ... њему не дозвољавају да иде лећи. Чол.