Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

позло̀бити

сврштом 4, стр. 602

позло̀бити

позлобити

Лема

позлобити

Извор

том 4, стр. 602, редослед 1

  1. а.

    злобно рећи о коме нешто, оклеветати, обедити.

    — Не смије од толиког свијета, да је не би позлобио, као да је грехота пољубити и огрлити што је срцу драго.
    Торд.
  2. б.

    омразити кога с ким.

    с — средњи род
    — А и дотле та је сила крива била што је браћу пизмом позлобила.
    Март.

Пододреднице

~ се

(на кога) постати злобан према коме. — Приповједи бака ... како се бVдаласти син још више позлобио на њV. Њрл

(на кога) постати злобан према коме.
Изворни текст (OCR)
позло̀бити, по̀злобӣм сврш. а. злобно рећи о коме нешто, оклеветати, обедити. — Не смије од толиког свијета, да је не би позлобио, као да је грехота пољубити и огрлити што је срцу драго. Торд. б. омразити кога с ким. — А и дотле та је сила крива била што је браћу пизмом позлобила. Март.