по̏зна̄т
познат
Лема
познат
Извор
том 4, стр. 603, редослед 2
- 1.
трп. прид. од познати
- 2.а.
о којему се зна отпре.
— И тај шум воде дође му драг и познат као матерњи језик.
- 2.б.
(с чим) о чему је ко обавештен, о чему има знања.
— Млађи људи су познатији са последњим резултатима науке.
- 3.
о којему сви или многи знају, чије је име, распрострањено, чувен.
— То је позната звјерка.
- 4.а.
(у именичкој служби) м познаник, знанац.
— Кад прође који познат, чини се да га не види.
Ишла би с њим на дуге шетње, поsађала ове или оне познате.
- 4.б.
ж позната количина помоћу које има да се нађе непозната. Р-К Реч.
mathematics
Изворни текст (OCR)
по̏зна̄т, -а, -о 1. трп. прид. од познати. 2. а. о којему се зна отпре. — И тај шум воде дође му драг и познат као матерњи језик. Андр. И. б. (с чим) о чему је ко обавештен, о чему има знања. — Млађи људи су познатији са последњим резултатима науке. Марк. Св. 3. о којему сви или многи знају, чије је име, распрострањено, чувен. — То је позната звјерка. Јонке. 4. (у именичкој служби) а. м познаник, знанац. — Кад прође који познат, чини се да га не види. Срем. Ишла би с њим на дуге шетње, поsађала ове или оне познате. Бег. б. ж мат. позната количина помоћу које има да се нађе непозната. Р-К Реч.