по̀знати
познати
Лема
познати
Извор
том 4, стр. 603, редослед 3
- 1.
и -а́де̄м (аор. по̀знах и по̀знадох) сврш. 1. добити, постићи, стећи знање о коме или чему.
— Док човек с Човеком товар соли не изеде, не може га познати.
Ви сте и киклопску познали врлет.
- 2.а.
(кога) учинити познанство с ким, упознати кога.
— Змај је почео ... како му је мило што му се дала прилика да лично позна Недића.
- 2.б.
учинити да ко добије, стекне знање о чему.
dialectal— За ово два-три сата седења познала је Босиљку са ... свима приликама и неприликама у селу.
- 3.
препознати, распознати.
— lа први поглед могао си познати онај маџарско-монголски тип.
Тек усред зиме добије гроф писмо коме на адреси позна руку свога сина.
- 4.
разумети, схватити, увидети.
— Имадосмо, не знадосмо. Изгубисмо, познадосмо,
— вели са извесном тугом наредник ђак Тасић.
- 5.
искусити, осетити.
— Беше мудрост сама ... но сласт женског тела не позна.
- 6.
одредити вредност, оценити, просудити.
— Свакога путника што овамо дође они брзо познаду колико вреди.
Копитар је у Вуку одмах познао необична човека.
- 7.
признати.
— Султан ће те за књаза познати.
Смахил-паша поруке послао ... да се прође Луко одметања ... и да цара позна господара.
- 8.
несврш. в. познавати.
— А познаш ли ти мене Ружо?
Познао сам је дуго, откако памтим.
Фразе
~ у главу (у душу) познавати добро, темељито.
Пододреднице
1. учинити познанство један с другим, упознати се с ким. — С начелником се познао на једном патриотском збору. Уск. 2. препознати се. — Тргнем ... очи, а чело главе Лазареве војник ... Познадосмо се. Беше то Рада. Ад. 3. безл. бити видљиво, очигледно, видети се. — Тако јој прође година дана удовања ... Ама се и позна на њој! Убледела, лице јој је готово тужно. Вес. Није дао да се позна како му се та мисао ванредно свидјела. Бен. 4. несврш. имати о себи јасно, сигурно, тачно знање. — Треба се пре свега добро познати. Цвиј
Изворни текст (OCR)
по̀знати, -а̄м и -а́де̄м (аор. по̀знах и по̀знадох) сврш. 1. добити, постићи, стећи знање о коме или чему. — Док човек с Човеком товар соли не изеде, не може га познати. Срем. Ви сте и киклопску познали врлет. Марет. 2. а. (кога) учинити познанство с ким, упознати кога. — Змај је почео ... како му је мило што му се дала прилика да лично позна Недића. Јов. С. б. покр. учинити да ко добије, стекне знање о чему. — За ово два-три сата седења познала је Босиљку са ... свима приликама и неприликама у селу. Вес. 3. препознати, распознати. — lа први поглед могао си познати онај маџарско-монголски тип. Јакш. Ђ. Тек усред зиме добије гроф писмо коме на адреси позна руку свога сина. Крањч. Стј. 4. разумети, схватити, увидети. — Имадосмо, не знадосмо. Изгубисмо, познадосмо, — вели са извесном тугом наредник ђак Тасић. Јак. 5. искусити, осетити. — Беше мудрост сама ... но сласт женског тела не позна. Дуч. 6. одредити вредност, оценити, просудити. — Свакога путника што овамо дође они брзо познаду колико вреди. Нен. Љ. Копитар је у Вуку одмах познао необична човека. СКГ 1937. 7. признати. — Султан ће те за књаза познати. НП Вук. Смахил-паша поруке послао ... да се прође Луко одметања ... и да цара позна господара. Март. 8. несврш. в. познавати. — А познаш ли ти мене Ружо? Љуб. Познао сам је дуго, откако памтим. Мишк.