Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀имати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 607

по̀имати

поимати

Лема

поимати

Извор

том 4, стр. 607, редослед 12

  1. 1.

    и -мље̄м несврш. 1. несврш и уч. према појмити.

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  2. 2.

    узимати, примати.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Што ти мене поимаш у то?
    Вук
    Рј. Дизала је уморну главу према отворену прозору да поима свјежа зрака.
    Шен.
  3. 3.

    извлачити вуну за поучицу. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
  4. 4.

    (само

  5. 3.

    ) бити на умору, самрти: поима (хоће да умре). Вук Рј.

Пододреднице

~ се

несврш. и уч. према појмити се

несврш. и уч. према појмити се
Изворни текст (OCR)
по̀имати, -а̄м и -мље̄м несврш. 1. несврш. и уч. према појмити. 2. покр. узимати, примати. — Што ти мене поимаш у то? Вук Рј. Дизала је уморну главу према отворену прозору да поима свјежа зрака. Шен. 3. покр. извлачити вуну за поучицу. Вук Рј. 4. (само 3. л.) бити на умору, самрти: поима (хоће да умре). Вук Рј.