поимѐнце̄

поименце

Лема

поименце

Извор

том 4, стр. 607, редослед 18

1.
по имену.
— Ја сам поименце именовала сваку кућУ, сваког човјека и жену.
Донч.
Може и непријатељ ... звати поименце овога или онога.
Чол.
2.
особито, нарочито, пре свега.
— Много знатнији су од тога кораци ваљевскиХ устаника, поименце проте Матије Ненадовића, да се изради помоћ аустријскога двора.
Нов.
За њим су се повели и други пјевачи, поименце учитељи. Сбз. 1932.

Изворни текст (OCR)

поимѐнце̄ прил. 1. по имену. — Ја сам поименце именовала сваку кућУ, сваког човјека и жену. Донч. Може и непријатељ ... звати поименце овога или онога. Чол. 2. особито, нарочито, пре свега. — Много знатнији су од тога кораци ваљевскиХ устаника, поименце проте Матије Ненадовића, да се изради помоћ аустријскога двора. Нов. За њим су се повели и други пјевачи, поименце учитељи. Сбз. 1932.