пока́рати

покарати

Лема

покарати

Извор

том 4, стр. 617, редослед 25

1.
мало изгрдити окривљујући, осуђујући због чега, укорити, прекорити.
— Отац би нас знао и покарати да не вичемо.
Мишк.
Ако кога мало оштрије и покара, нико му не замера; стар човек.
Глиш.
2.
казнити.
— Треба децу покарати, па нек знају.
Јакш. Ђ.
Бог га је покарао да је ... сломио врат.
Кос.
7

Пододреднице

~ се

споречкати се, посвађати се. — Марија ... се покарала јутрос са сусједом. отн

споречкати се, посвађати се.

Изворни текст (OCR)

пока́рати, по̀ка̄ра̄м сврш. 1. мало изгрдити окривљујући, осуђујући због чега, укорити, прекорити. — Отац би нас знао и покарати да не вичемо. Мишк. Ако кога мало оштрије и покара, нико му не замера; стар човек. Глиш. 2. казнити. — Треба децу покарати, па нек знају. Јакш. Ђ. Бог га је покарао да је ... сломио врат. Кос. 7