Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀ка̄јан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 616

по̀ка̄јан

покајан

Лема

покајан

Извор

том 4, стр. 616, редослед 10

  1. а.

    који се каје; који изражава кајање.

    — Клањање није обред покојних грешника.
    Нех.
    Кажи гласом покајним да ћеш се стидет срамне издаје.
    Јакш. Ђ.
    Иду већ магле са покајним рухом.
    Домј.
  2. б.

    (у именичкој служби, одр.) покајник.

    одр. — одређени вид придева
    — Покајнима праштају богови. Кш. ћ.
Изворни текст (OCR)
по̀ка̄јан, -јна, -јно а. који се каје; који изражава кајање. — Клањање није обред покојних грешника. Нех. Кажи гласом покајним да ћеш се стидет срамне издаје. Јакш. Ђ. фиг. Иду већ магле са покајним рухом. Домј. б. (у именичкој служби, одр.) покајник. — Покајнима праштају богови. Кш. ћ.