Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀ка̄јнӣк

мтом 4, стр. 617

по̀ка̄јнӣк

покајник

Лема

покајник

Извор

том 4, стр. 617, редослед 5

  1. —

    човек који се покајао или се каје због чега.

    — Покајао се, а покајник је увек достојан љубави наше. Ил. Повикну пред њом скрушено као покајник.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
по̀ка̄јнӣк м човек који се покајао или се каје због чега. — Покајао се, а покајник је увек достојан љубави наше. Ил. Повикну пред њом скрушено као покајник. Гор.