поква́рити
покварити QA: medium
Лема
покварити
Извор
том 4, стр. 618, редослед 28
- 1.
довести у неисправно, лоше, болесно, мучно, непријатно стање; причинити квар, оштећење; супр. поправити: ~ браву, ~ желудац, ~ расположење, ~ вољу за неШто.
— Ја само могу жалити што је песник покварио ову своју најлепшу баладу.
Хоћеш ли да поквариш весеље ове вечери и мени и гостима?
Бијели је ... стављањем замке покварио своју позицију. Шах.
- 2.
лоше утицати на кога у моралном смислу, изопачити кога.
— Исти је! ... Није га Париз покварио!
Покварило га зло друштво. Вј. 19б3.
- 3.
погрешно, лоше из
— (г)радити.
— Мајстор Коста се проаљкавио. На себе меће одело које момци покваре.
- 4.
омести, нарушити ток чега, осујетити остварење чега.
— Поставио је] ... стражу ... да тко не би изненада бануо и покварио наум.
Запитах га смешећи се да ли му нисам покварио саН.
Пододреднице
1. доћи у неисправно стање, претрпети велики квар, оштетити се, онеспособити се. — Камион стоји ... Покварио се нешто. Дед. В. 2. изопачити се у моралном смислу
Изворни текст (OCR)
поква́рити, по̀ква̄рӣм сврш. 1. довести у неисправно, лоше, болесно, мучно, непријатно стање; причинити квар, оштећење; супр. поправити: ~ браву, ~ желудац, ~ расположење, ~ вољу за неШто. — Ја само могу жалити што је песник покварио ову своју најлепшу баладу. Нед. Хоћеш ли да поквариш весеље ове вечери и мени и гостима? Новак. Бијели је ... стављањем замке покварио своју позицију. Шах. 2. 2. лоше утицати на кога у моралном смислу, изопачити кога. — Исти је! ... Није га Париз покварио! Каш. Покварило га зло друштво. Вј. 19б3. 3. погрешно, лоше из- (г)радити. — Мајстор Коста се проаљкавио. На себе меће одело које момци покваре. Сек. 4. омести, нарушити ток чега, осујетити остварење чега. — Поставио је] ... стражу ... да тко не би изненада бануо и покварио наум. Куш. Запитах га смешећи се да ли му нисам покварио саН. Грол.