по̀клања̄ње

поклањање

поклањање

том 4, стр. 620, редослед 14

—
гл. им. од поклањати (се) по̀клањати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. према поклонити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

по̀клања̄ње с гл. им. од поклањати (се). по̀клањати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. према поклонити (се).