Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поклѝзати

сврштом 4, стр. 621

поклѝзати

поклизати QA: medium

Лема

поклизати

Извор

том 4, стр. 621, редослед 14

  1. 1.

    мало се оклизнути. Р-К Реч. поклизи́вати (се), -ѝзује̄м (се) несврш. = пкЛизавати (Се). по̀клизнути (се), -не̑м (се) сврш. 1. изгубити равнотежу, посрнути, спотаћи се на клизавом, глатком месту, оклизнути (се).

    — Она, трчећи, поклизне и падне на леђа.
    Донч.
    Он се скупи и угази чврсто ногом да не поклизне.
    Лоп.
  2. 2.

    фиг. погрешити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — 1ако си се и ти ... народе, поклизнуо и кренуо стрампутицом.
    Неим.
    На данашњем земану лако је поклизнути и образ укаљати.
    Коч.
  3. 3.

    фиг. пасти, не постићи Успех.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — lезгодна је ствар поклизнути на Испиту.
    Шапч.
Изворни текст (OCR)
поклѝзати се, -а̄м се сврш. мало се оклизнути. Р-К Реч. поклизи́вати (се), -ѝзује̄м (се) несврш. = пкЛизавати (Се). по̀клизнути (се), -не̑м (се) сврш. 1. изгубити равнотежу, посрнути, спотаћи се на клизавом, глатком месту, оклизнути (се). — Она, трчећи, поклизне и падне на леђа. Донч. Он се скупи и угази чврсто ногом да не поклизне. Лоп. 2. фиг. погрешити. — 1ако си се и ти ... народе, поклизнуо и кренуо стрампутицом. Неим. На данашњем земану лако је поклизнути и образ укаљати. Коч. 3. фиг. пасти, не постићи Успех. — lезгодна је ствар поклизнути на Испиту. Шапч.