по̀кликнути

покликнути

Стална адреса

Лема

покликнути

Извор

том 4, стр. 621, редослед 18

1.
гласно, громко, с радошћу, с усхићењем изговорити што, узвикнути.
с — средњи род
— Аха!
— чу Софка како он Чисто покликну од неке дивље радости и беса.
Станк.
2.
клицањем позвати.
— Скочи кнез ... покликне село на окуп.
Љуб.

Изворни текст (OCR)

по̀кликнути, -не̄м сврш. 1. гласно, громко, с радошћу, с усхићењем изговорити што, узвикнути. — Аха! — чу Софка како он Чисто покликну од неке дивље радости и беса. Станк. 2. клицањем позвати. — Скочи кнез ... покликне село на окуп. Љуб.