Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поклѝса̄р

мтом 4, стр. 621

поклѝса̄р

поклисар

Лема

поклисар

Извор

том 4, стр. 621, редослед 22

  1. 1.

    (вок. по̏клиса̄ру, инстр -а́ром и -а́рем) грч. дипломатски пред-I ставник једне државе вишега ранга, амбасадор

    вок. — вокативгрч. — грчки
    — У будућем кабинету ... постат ће ... поклисар у Португалу.
    Крл.
  2. 2.

    онај који је послан некуда с каквом поруком, задатком.

    с — средњи род
    — Мотрила је кроз решетке ... и чекала. царева поклисара на кату ... с помиловањем.
    Петр. В.
  3. 3.

    заступник, посланик у сабору, у скупштини.

    archaic
    — Ова краљевина приволи да хрватски поклисари удиоништвују код сабора̂ Унгарије.
    Старч.
Изворни текст (OCR)
поклѝса̄р, -а́ра м (вок. по̏клиса̄ру, инстр. -а́ром и -а́рем) грч. 1. дипломатски пред-I ставник једне државе вишега ранга, амбасадор — У будућем кабинету ... постат ће ... поклисар у Португалу. Крл. 2. онај који је послан некуда с каквом поруком, задатком. — Мотрила је кроз решетке ... и чекала. царева поклисара на кату ... с помиловањем. Петр. В. 3. заст. заступник, посланик у сабору, у скупштини. — Ова краљевина приволи да хрватски поклисари удиоништвују код сабора̂ Унгарије. Старч.