покло̀нити
поклонити
Лема
поклонити
Извор
том 4, стр. 622, редослед 7
- 1.
дати бесплатно, као поклон, дар, даровати.
— Бата ми поклонио своју фрулу.
Покло
- 40.
Речник српскохрватскога књижевног језика, IV нит ћу ти слободУ ... Креш.
- 2.
одредити што (време, пажњу и сл.) за какав рад, занимање.
— Сада томе нећу више моћи поклонити времена.
Комисија је посебну пажњу поклонила раду среског и општинских одбора. Пол. 1958.
- 3.
(кога) песн. дати коме кћер или сестру за жену, пристати да кћи или сестра ступи у брак.
folk— Хоће ли ми Ружу поклонити?
Чуо јесам, а видио нисам да имадеш кћерцу јединицу. Би ли ми је поклонити мога̂?
Фразе
~ чедо коме родити дете; ~ главу (живот) поштедети коме живот, оставити кога у животу; ~ љубав (срце) коме заволети кога; ~ руку коме пристати на удају; ~ табанима ватру побећи главом без обзира.
ни уклонити се ни поклонити се ни напустити борбу ни покорити се. — Вук се јуначки држао ... он се није ни уклонио ни поклонио.
Пододреднице
1. погнути, сагнути главу, горњи део тела као знак поздрава, поштовања, захвалности. — Чим ступим на врата свекрове собе], ја му се поклоним, дам обућу, поклонИм Се ОПет и клањам док на врата не изиђем. Вес. Поновно је кврцнуо петама ... поновно се поклонио. Крл. 2. клањајући се одати поштовање верској реликвији. — У ћивоту почива тело цара Лазара. Све то полази тамо да се ... поклони светому ћивоту. Ад.) 3. испољити, одати признање коме, чему. — Беше то дивна војска ... пред којим би се ... Наполеон поклонио. Јакш. Ђ. Треба се поклонити Момировој сенци. Каш. 4. покорити се, потчинити се. — Неће ти се он поклонити да му златну јабуку даш! Вукић
Изворни текст (OCR)
покло̀нити, по̀клонӣм сврш. 1. дати бесплатно, као поклон, дар, даровати. — Бата ми поклонио своју фрулу. Ад. Покло- 40 Речник српскохрватскога књижевног језика, IV нит ћу ти слободУ ... Креш. 2. одредити што (време, пажњу и сл.) за какав рад, занимање. — Сада томе нећу више моћи поклонити времена. Грг. Комисија је посебну пажњу поклонила раду среског и општинских одбора. Пол. 1958. 3. (кога) нар. песн. дати коме кћер или сестру за жену, пристати да кћи или сестра ступи у брак. — Хоће ли ми Ружу поклонити? НП Вук. Чуо јесам, а видио нисам да имадеш кћерцу јединицу. Би ли ми је поклонити мога̂? НПХ.