покло̀пити
поклопити
Лема
поклопити
Извор
том 4, стр. 623, редослед 5
- 1.
метнути на што поклопац, покрити поклопцем: ~ лонац.
- 2.а.
покривши учинити што невидљивим, заклонити, прекрити.
— Велик облак ... поклопи сунце.
Поклопи уши длановима ... да не чује пјесму.
- 2.б.
покрити набацавши, наваливши што одозго, затрпати.
— Ветар духне и поклопи вас таласима.
Крикнем, јер сам опазио како је ... рушевина поклопила старицУ.
- 2.в.
фиг. потпуно покрити, надоместити, подмирити.
— Мари Рајко! Њему се то ни познати неће. То ће поклопити онај забран у Лисом пољу.
- 3.а.
фиr. распрострети се по целој површини, покрити са свих страна (о ноћи, тами, тишини и сл.).
— Све се наглије спуштала тиха и ведра ноћ што је већ поклопила и велико поље.
Село поклопила нијема тишина.
- 3.б.
обузети; овладати чим, савладати.
— Кад се ... спуштати кренеш пустом дољом ... поклопи ти душу сјета.
Тврди ме] ... сан поклопио.
подвргнути крајњем ограничењу, пригњечити, притиснути.
— Кад је касније Хрватску и Далмацију поклопио крути апсолутизам, тражио је М. Бан] ... заклона у слободној Србији.
- 4.а.
саставити, склопити, затворити.
— Тешки капци ... поклопили су му снене очи.
- 4.б.
фиr. ухватити у клопку.
— Чинило му се да ће сваки час однекле испасти усташе и поклопити га ту као миша.
- 5.
полећи по чему (нпр. по коњу при јахању), појахати.
— Тада Видак на ноге скочио те поклопи готова дорина.
Поклопили коње и дојахали овамо.
- 6.
фиг. надмашити, превазићи.
— Са змајем је сличан случај: »Чика Јова« поклопио је Змаја лиричара.
- 7.
доказати неоснованост, неодрживост чијег мишљења, тврђења, побити доказима. —Увијек је о том започињао разговор док год не би био одбијен и поклопљен. Јонке. Сваку његову мисао побије, сваку досетку својом поклопи. Бар.
Фразе
~ нос а) огећати се увређен, понижен; б) (коме) понизити кога. — Издиrнуте господске носове треба мало поклопити. Кол.; ~ уши оборити, спустити уши. — Коњ тргне се у страну и поклопи уши. Крањч. Стј.; поклопити се ушима ућутати, престати говорити глупости.
Пододреднице
1. навалити се горњим делом тела, полећи по чему. — Раширивши руке, он се поклопи по столу. Куш. Оборио главу, а поклопио се по коњу. Андр. И. 2. заклонити се, заштитити се чим одозго. — Да се нисмо амрелима поклопили, ударили бисмо раме о раме. Нен. Љ. 3. а. спустити се, опустити се. — Пожутјело ... лишће поклопило се до земље. Мих. б. фиг. пасти у тужно, суморно, потиштено стање, расположење. — Сваки се ... поклопио, покуњио. Мул. 4. а. показати слагање, склад, ускладитр̂и се, подударити се. — Савије тако да шав дође на шав и да се поклопе углачане ивице. Чипл. Када се програми организација Социјалистичког савеза поклопе са потребама људи ... онда ... није тешко дозвати људе на разговор. Б 1957. б. пасти у исто време, подударити се временски. — С том друштвеНОм појавом поклопИла се појава ... КЊиГе о Његошу. Сек. 5. озбиљно, чврсто прихватити се чега. — Најбоље се поклопити са својом бригом и својим послом. Ћоп. покло́пити се, по̀кло̄пӣм се сврш. сагнути, погнути главу, шћућурити се, пошуњити се. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
покло̀пити, по̀клопӣм сврш. 1. метнути на што поклопац, покрити поклопцем: ~ лонац. 2. а. покривши учинити што невидљивим, заклонити, прекрити. — Велик облак ... поклопи сунце. Шимун. Поклопи уши длановима ... да не чује пјесму. Лоп. б. покрити набацавши, наваливши што одозго, затрпати. — Ветар духне и поклопи вас таласима. Нен. Љ. Крикнем, јер сам опазио како је ... рушевина поклопила старицУ. Мишк. в. фиг. потпуно покрити, надоместити, подмирити. — Мари Рајко! Њему се то ни познати неће. То ће поклопити онај забран у Лисом пољу. Ком. 3. фиr. а. распрострети се по целој површини, покрити са свих страна (о ноћи, тами, тишини и сл.). — Све се наглије спуштала тиха и ведра ноћ што је већ поклопила и велико поље. Шимун. Село поклопила нијема тишина. Сиј. б. обузети; овладати чим, савладати. — Кад се ... спуштати кренеш пустом дољом ... поклопи ти душу сјета. Буд. Тврди ме] ... сан поклопио. М-И. фиг. подвргнути крајњем ограничењу, пригњечити, притиснути. — Кад је касније Хрватску и Далмацију поклопио крути апсолутизам, тражио је М. Бан] ... заклона у слободној Србији. В 1885. 4. а. саставити, склопити, затворити. — Тешки капци ... поклопили су му снене очи. Кал. б. фиr. ухватити у клопку. — Чинило му се да ће сваки час однекле испасти усташе и поклопити га ту као миша. Ћоп. 5. полећи по чему (нпр. по коњу при јахању), појахати. — Тада Видак на ноге скочио те поклопи готова дорина. НП Вук. Поклопили коње и дојахали овамо. Огр. 6. фиг. надмашити, превазићи. — Са змајем је сличан случај: »Чика Јова« поклопио је Змаја лиричара. Богдан. 7. доказати неоснованост, неодрживост чијег мишљења, тврђења, побити доказима. —Увијек је о том започињао разговор док год не би био одбијен и поклопљен. Јонке. Сваку његову мисао побије, сваку досетку својом поклопи. Бар.