Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поко̀вати

сврштом 4, стр. 624

поко̀вати

поковати

Лема

поковати

Извор

том 4, стр. 624, редослед 12

  1. 1.

    клепајући наоштрити, поклепати.

    — Знао је да покује косу или мотику.
    Ад.
  2. 2.

    кујући израдити, сковати све одређене предмете.

    — Цар му даде триста јаничара, покова им криве косијере.
    НП Вук
  3. 3.а.

    оковати редом све или многе.

    — Доламе пасом потпасане, наногвице копчам поковане.
    Март.
  4. 3.б.

    учинити око чега оков, ковом обложити, оковати.

    — Палика је имао ... штап који је поковао клинцима.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
поко̀вати, по̀кује̄м сврш. 1. клепајући наоштрити, поклепати. — Знао је да покује косу или мотику. Ад. 2. кујући израдити, сковати све одређене предмете. — Цар му даде триста јаничара, покова им криве косијере. НП Вук. 3. а. оковати редом све или многе. — Доламе пасом потпасане, наногвице копчам поковане. Март. б. учинити око чега оков, ковом обложити, оковати. — Палика је имао ... штап који је поковао клинцима. Андр. И.