покоза́чити

постати козак, учинити се козаком. — Стога се, ионако већ покозачени ... решили да ЈеленУ даду за козака. Кнеж. Л. по̀ко̄ј?, -оја м 1. одсуство сваког кретања, буке, хуке, мир, тишина. — Чекам хоће ли из тога љетнога покоја бризнути глас, јека. Војн. Тихи ветар када поремети покој шумски, са дрвета кане жути листак. Јакш. М. 2. а. одсуство рада, бриге, узнемирености, одмор. — Раднику је потребно осам часова одмора, покоја, сна, да би се од тешкоrа рада одморио. Лапч. Мирна вода као да позива на покој и починак. Креш. б. душевни и физички мир, смирење. — Ваш поглед покој срцу мом донесе. Бег. Одлука је била готова, и иза ње је у његовој души настао покој. Петр. В. 3. смрт, вечни мир. — У т0 С8 мОже заклети очима, животом својим и покојем мртве матере. Андр. И. Лијепо смо га покопали ... и ишли смо ... на вечерњу да му за покој молимо. Вил