поколѐбати

поколебати

Лема

поколебати

Извор

том 4, стр. 625, редослед 9

а.
изазвати колебање, несигурност, сумњу; расклимати, растројити, збунити кога.
— Немци су поколебани услед јучерашњег нашеr налета, али се боре. Дед.
в.
В. Повјерење у владу националне обране било је поколебано. ОП 2.
в. — (после броја) век
б.
изневерити, издати.
dialectal
покр. — покрајински
— Нећу ја ... узети мито ... ни поколебати со и хљеб што сам с њим потрошио.
Љуб.
в.
поколебати се.
— Баци око на једну од бројака, поколеба, па наједном пружи и он руку.
Цар Е.

Пододреднице

~ се

постати неодлучан, изгубити поверење у себе. — Отпоче убиствена ватра. Непријатељски строј се поколеба. Јак. Успоставио је и дисциплину у војсци, која се била поколебала у борбама. Пов. 1

постати неодлучан, изгубити поверење у себе.

Изворни текст (OCR)

поколѐбати, -а̄м сврш. а. изазвати колебање, несигурност, сумњу; расклимати, растројити, збунити кога. — Немци су поколебани услед јучерашњег нашеr налета, али се боре. Дед. В. Повјерење у владу националне обране било је поколебано. ОП 2. б. покр. изневерити, издати. — Нећу ја ... узети мито ... ни поколебати со и хљеб што сам с њим потрошио. Љуб в. поколебати се. — Баци око на једну од бројака, поколеба, па наједном пружи и он руку. Цар Е.