по̀кор
покор QA: medium
Лема
покор
Извор
том 4, стр. 626, редослед 13
- 1.
оно што је срамно, што изазива стид, зазор, прекор; срамотно, срамно дело; срамота.
— Теби би самоме била мед људима срамота и покор да странац злостављен буде].
Да тако не би, остао би јадан човек мртвац на сокаку, па куд бисмо онда од покора?
- 2.а.
русвај, неред, насиље.
— Пустахија вреле и плахе крви која зачас може планути и покор учинити. Глиг. Побеснео је и начинио лом и покор у кући.
- 2.б.
убијање, покољ, тучњава.
— Пре слободе мора бити крвави2 покора.
Ускипили су осветом, запалили град и учинили страховит покор.
- 3.
невоља, несрећа.
— Ето ти покора; пуче колан, седло се само сроза низа чилаша и на седлу јездач.
Зими вукови на Велебиту], љети свако друго чудо и покор.
- 4.
мука, патња.
— Ослободите се оног покора од марширања и страха од непријатељске кугле. БК 190б. Нос Лацичин ... био је набрекао да је био прави покор гледати га.
- 5.
подложност, покорност.
— С њом с нечастивом силом се до поноћи рво̂ и туко̂ ... није јој се никако дао у покор.
- 6.
човек неваљао, вредан укора.
— Мучи, покоре један!
Рј.
Фразе
чудо (јад) и ~ (чинити, писати, сањати итд.) велик неред, страхоту, збрку (чинити и сл.).
Изворни текст (OCR)
по̀кор м 1. оно што је срамно, што изазива стид, зазор, прекор; срамотно, срамно дело; срамота. — Теби би самоме била мед људима срамота и покор да странац злостављен буде]. М-И. Да тако не би, остао би јадан човек мртвац на сокаку, па куд бисмо онда од покора? Глиш. 2. а. русвај, неред, насиље. — Пустахија вреле и плахе крви која зачас може планути и покор учинити. Глиг. Побеснео је и начинио лом и покор у кући. Сек. б. убијање, покољ, тучњава. — Пре слободе мора бити крвави2 покора. Змај. Ускипили су осветом, запалили град и учинили страховит покор. Цар Е. 3. невоља, несрећа. — Ето ти покора; пуче колан, седло се само сроза низа чилаша и на седлу јездач. Глиш. Зими вукови на Велебиту], љети свако друго чудо и покор. Пав. 4. мука, патња. — Ослободите се оног покора од марширања и страха од непријатељске кугле. БК 190б. Нос Лацичин ... био је набрекао да је био прави покор гледати га. Ђал. 5. подложност, покорност. — С њом с нечастивом силом се до поноћи рво̂ и туко̂ ... није јој се никако дао у покор. Ћоп. 6. човек неваљао, вредан укора. — Мучи, покоре један! Вук Рј.