по̀кора

покора

Стална адреса

Лема

покора

Варијанте

по̏кора

Извор

том 4, стр. 626, редослед 14

1.
казна, педепса, мука, невоља.
— Погледајте само по селу колико ту има кара и батина, колико покоре.
Шен.
Нема раја ни награде, него казна и покора.
Андр. И.
2.а.
оно што неко чини да окаје грехе, испаштање; рлГ. у католичкој цркви сакраменат по којем свештеник даје одрешење грешнику ако се покаје; покајање.
рлг. — религија
— Нађе у ћелији игумана гдје с покоре преписује Нови завјет.
Љуб.
Измолио је оних триста оченаша које му је свећеник задао као покору.
Јонке
2.б.
поверавање свештенику својих грехова, исповест.
— Одлучио је да ће поћи на покору и послије толико година тако олакшати душу.
Шимун.
3.
покор (2а и 3).
— Није заборавила ноћашње зло и покору ... када је тата пијан] ... дигао маму и сестре из кревета. онч. С капом у руци ... хитао је Урош као да бјежи од какве страшне покоре.
Вуков.
4.
покор (5).
— Омер паша сједа у Мостар ... да скучи под покору рају.
Март.
5.
фиг. особа која задаје бригу, терет другоме.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Лазара је рат смлавио, а нама је остала та његова покора жена].
Крл.

Фразе

чији је грех онога је и ~ свако треба да поднесе последице за своје поступке.

Изворни текст (OCR)

по̀кора и по̏кора ж 1. казна, педепса, мука, невоља. — Погледајте само по селу колико ту има кара и батина, колико покоре. Шен. Нема раја ни награде, него казна и покора. Андр. И. 2. а. оно што неко чини да окаје грехе, испаштање; рлГ. у католичкој цркви сакраменат по којем свештеник даје одрешење грешнику ако се покаје; покајање. — Нађе у ћелији игумана гдје с покоре преписује Нови завјет. Љуб. Измолио је оних триста оченаша које му је свећеник задао као покору. Јонке. б. поверавање свештенику својих грехова, исповест. — Одлучио је да ће поћи на покору и послије толико година тако олакшати душу. Шимун. 3. покор (2а и 3). — Није заборавила ноћашње зло и покору ... када је тата пијан] ... дигао маму и сестре из кревета. онч. С капом у руци ... хитао је Урош као да бјежи од какве страшне покоре. Вуков. 4. покор (5). — Омер паша сједа у Мостар ... да скучи под покору рају. Март. 5. фиг. особа која задаје бригу, терет другоме. — Лазара је рат смлавио, а нама је остала та његова покора жена]. Крл.