по̏ко̄ран
покоран
Лема
покоран
Извор
том 4, стр. 626, редослед 16
- а.
који се у свему покорава, подложан, послушан.
— Ми смо свагда нашему цару покорни били као и наши дедови и очеви.
Силе које дјелују у друштву ... могу се претворити од демонских господара у покорне слуге.
- б.
који исказује, изражава послушност, подложност, смеран, понизан.
— Нека клекне пред њу владарицу и гласом понизним и покорним рекне.
Када је подигао покорне очи, видео је како се с њених усана губи сенка осмеха.
Фразе
покорну главу сабља не сече посл. каже се о човеку који се лако прилагођава приликама и без поговора прима све; слуга ~ заст. а) уобичајен поздрав при сусрету (обично по положају нижега вишему); б) ир. кад се хоће изразити одбијање чега, неслагање с чим; ваш покорни слуга заст. уобичајена форма на крају писма којом се изражавало поштовање и смерност према ономе коме је писмо било упућено.
Изворни текст (OCR)
по̏ко̄ран, -рна, -рно а. који се у свему покорава, подложан, послушан. — Ми смо свагда нашему цару покорни били као и наши дедови и очеви. Нен. М. Силе које дјелују у друштву ... могу се претворити од демонских господара у покорне слуге. Ант. 1. б. који исказује, изражава послушност, подложност, смеран, понизан. — Нека клекне пред њу владарицу и гласом понизним и покорним рекне. Вел. Када је подигао покорне очи, видео је како се с њених усана губи сенка осмеха. Моск.