Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поко̀рити

сврштом 4, стр. 627

поко̀рити

покорити

Лема

покорити

Извор

том 4, стр. 627, редослед 8

  1. —

    силом подврћи, подложити, скучити под своју власт, потчинити, подвластити.

    — Кад су их наше земље Турци покорили, у њима је нестало владалачких династија.
    Ђорђ.

Пододреднице

~ се

постати покоран, послушан, потчинити се утицају чије воље. — Осјети да се мора свакој жељи господина умара покорити. Кос. Неће да се покори вољи. Адум

постати покоран, послушан, потчинити се утицају чије воље.
Изворни текст (OCR)
поко̀рити?, по̀корӣм сврш. силом подврћи, подложити, скучити под своју власт, потчинити, подвластити. — Кад су их наше земље Турци покорили, у њима је нестало владалачких династија. Ђорђ.