поко́чити
покочити
Лема
покочити
Извор
том 4, стр. 628, редослед 10
- —
учинити све редом непокретним, укоченим.
— У заветринама грања и врзина покочила их вране пустош прве хладноће.
Фразе
~ од смеха заценути се од смеха. — Он се искези ... ја и Јова ... да се покочимо од смеха.
Пододреднице
постати сви редом непокретни, укочени (од студени, хладноће, јаког узбуђења и сл.), скочањити се. — Чељад као да су се покочила на мјесту, гледајући страховито једно у друго. БВ 1909. Ложите ту ватру, покочисмо се! Рад. Д
Изворни текст (OCR)
поко́чити, по̀ко̄чӣм сврш. учинити све редом непокретним, укоченим. — У заветринама грања и врзина покочила их вране пустош прве хладноће. Рад. Д.