Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀ко̄јнӣ

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 624

по̀ко̄јнӣ

покојни

Лема

покојни

Извор

том 4, стр. 624, редослед 21

  1. 1.а.

    који је умро, умрли, мртав.

    — Покојни ратари помишљају у гробу ...
    Визн.
    У кућу им се пресели тетка ... покојног Маринка.
    Андр. И.
  2. 1.б.

    (у именичкој служби) м и ж покојник, покојница.

    ж — женски род
    — И мој покојни је тако главом платио.
    Срем.
    Ја сам данас био у роду моје покојне.
    Маж. М.
  3. 2.

    фиг. који се налази у стању непокретности, непокретан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Моје море нема буре, нема ратова ... Није топло ... није ледено, јер су му воде покојне.
    Матош
  4. 3.

    фиг. који је давно прошао, нестао, ишчезао.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Повраћа се народ наједном у већ покојну епоху.
    КР 1924
    Милош се смешио на своје покојне Vспехе.
    Уск.

Фразе

покојна му душа рлг. вечни мир души његовој.
Изворни текст (OCR)
по̀ко̄јнӣ, -а̄, -о̄ 1. а. који је умро, умрли, мртав. — Покојни ратари помишљају у гробу ... Визн. У кућу им се пресели тетка ... покојног Маринка. Андр. И. б. (у именичкој служби) м и ж покојник, покојница. — И мој покојни је тако главом платио. Срем. Ја сам данас био у роду моје покојне. Маж. М. 2. фиг. који се налази у стању непокретности, непокретан. — Моје море нема буре, нема ратова ... Није топло ... није ледено, јер су му воде покојне. Матош. 3. фиг. који је давно прошао, нестао, ишчезао. — Повраћа се народ наједном у већ покојну епоху. КР 1924. Милош се смешио на своје покојне Vспехе. Уск.