Одредница

покре́нути

сврштом 4, стр. 629

покре́нути

покренути

Стална адреса

Лема

покренути

Извор

том 4, стр. 629, редослед 10

  1. 1.а.

    помакнути, померити с места.

    с — средњи род
    — Пашиницу руком ударио ... два јој здрава покренуо зуба.
    НП Вук
    Трудио се вјетар свемир да покрене.
    Дис
  2. 1.б.

    ставити у покрет: ~ машину, строј.

  3. 1.в.

    преместити.

    — Поче рат, пуковнију покренуше у Пољску.
    Крањч. Стј
  4. 1.г.

    уклонити.

    — Покрени и ове мухаџире да ти не лармају ... по вароши.
    Ћоп.
  5. 2.

    изнети на разматрање, на јавност.

    — Чим је Скерлић покренуо питање о ијекавштини и екавштини у књижевности], знао сам да и ја морам изрећи своје мишљење.
    Вел.
  6. 3.а.

    фиг. дати побуду, вољу, подстицај некоме за нешто, склонити га на нешто.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Руско-јапански рат покренуо је револуционарне снаге народа руске империје.
    Крл.
    Ја бих могао казати неколико речи о томе шта ме је покренуло да пишем ове студије.
    Нед.
  7. 3.б.

    изазвати какав осећај.

    — Не слутећи ... какви су себични разлози покренули У њему то чувство, усрдно му захвали. Цар
  8. 3.е.

    Уделим ... ком дарак, ком сузу што је бол покрене. Марк. Д

  9. 3.в.

    повести, навести, упутити, подстаћи.

    — Ваљало је избрисати традиције ... духове покренути другим правцем.
    Шен.
    Кад је о чему своје мисли казао, нико га више није могао покренути да о томе друкчије мисли и говори.
    Нен. Љ.
  10. 4.

    основати, почети издавати.

    — Покренули смо хумористички часопис »Ошишани јеж«.
    Јак.
    Створио је одбор ... закључак да се покрене ... двомјесечник.
    ХР 1928
  11. 5.а.

    заметнути, подићи (о парници).

    — Покрене парницу против поn-Вране. Глиг. llарницу је први покренуо Силвестар.
    Божић
  12. 5.б.

    почети.

    — Покренем говор о расадницима.
    Дом.
  13. 6.

    унапредити, подићи.

    — Тај је државни живот јако покренуо и књижевност.
    Дан.
    Изумитељи су покренули велике обртности.
    Павл.

Фразе

~ краке поћи; ~ вером изневерити.
лед се покренуо ствар се најзад почела развијати; покренуло ми се срце разнежио сам се; покрену ла ми се жуч разједио сам се, јако сам се разљутио.

Пододреднице

~ се

помаћи се, почети се кретати. — Хладан се зрак покренуо. Торб. Притиште браву и гурну ... врата се лагано покренуше. Ранк

помаћи се, почети се кретати.
Изворни текст (OCR)
покре́нути, по̀кре̄не̄м сврш. 1. а. помакнути, померити с места. — Пашиницу руком ударио ... два јој здрава покренуо зуба. НП Вук. Трудио се вјетар свемир да покрене. Дис. б. ставити у покрет: ~ машину, строј. в. преместити. — Поче рат, пуковнију покренуше у Пољску. Крањч. Стј. Г. уклонити. — Покрени и ове мухаџире да ти не лармају ... по вароши. Ћоп. 2. изнети на разматрање, на јавност. — Чим је Скерлић покренуо питање о ијекавштини и екавштини у књижевности], знао сам да и ја морам изрећи своје мишљење. Вел. 3. фиг. а. дати побуду, вољу, подстицај некоме за нешто, склонити га на нешто. — Руско-јапански рат покренуо је револуционарне снаге народа руске империје. Крл. Ја бих могао казати неколико речи о томе шта ме је покренуло да пишем ове студије. Нед. б. изазвати какав осећај. — Не слутећи ... какви су себични разлози покренули У њему то чувство, усрдно му захвали. Цар Е. Уделим ... ком дарак, ком сузу што је бол покрене. Марк. Д в. повести, навести, упутити, подстаћи. — Ваљало је избрисати традиције ... духове покренути другим правцем. Шен. Кад је о чему своје мисли казао, нико га више није могао покренути да о томе друкчије мисли и говори. Нен. Љ. 4. основати, почети издавати. — Покренули смо хумористички часопис »Ошишани јеж«. Јак. Створио је одбор ... закључак да се покрене ... двомјесечник. ХР 1928. 5. а. заметнути, подићи (о парници). — Покрене парницу против поn-Вране. Глиг. llарницу је први покренуо Силвестар. Божић. б. почети. — Покренем говор о расадницима. Дом. 6. унапредити, подићи. — Тај је државни живот јако покренуо и књижевност. Дан. Изумитељи су покренули велике обртности. Павл.