Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀кудити

сврштом 4, стр. 634

по̀кудити

покудити

Лема

покудити

Извор

том 4, стр. 634, редослед 22

  1. —

    дати, изразити неповољну оцену, осуду о некоме или о нечему; супр. похвалити.

    супр. — супротно
    — Лагала бих да вам покудим капљицу вино].
    Шен.
    Свет је свет Ш то је јуче хвалио, данас ће покудити.
    Вес.

Пододреднице

~ се

1. осудити себе. — То умири Живка па се покуди што је сумњао о њој. Ђал. 2. пожалити се, потужити се. — И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. Вес

осудити себе.пожалити се, потужити се.
Изворни текст (OCR)
по̀кудити, -ӣм сврш. дати, изразити неповољну оцену, осуду о некоме или о нечему; супр. похвалити. — Лагала бих да вам покудим капљицу вино]. Шен. Свет је свет Ш то је јуче хвалио, данас ће покудити. Вес.