Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поку́сати

сврштом 4, стр. 636

поку́сати

покусати

Лема

покусати

Извор

том 4, стр. 636, редослед 7

  1. —

    кусајући појести.

    — Надроби дјетету којешта што не би покусао ни пас с маслом.
    Пав.
    Гојко у сласт покуса здјелу млијека задробљену кукурузовником.
    Ћоп.
    Ниси ни ти сву мудрост покусао жлицом.
    Мат.
Изворни текст (OCR)
поку́сати, по̀кӯса̄м сврш. кусајући појести. — Надроби дјетету којешта што не би покусао ни пас с маслом. Пав. Гојко у сласт покуса здјелу млијека задробљену кукурузовником. Ћоп. фиг. Ниси ни ти сву мудрост покусао жлицом. Мат.