поку́њати

покуњати

Стална адреса

Лема

покуњати

Извор

том 4, стр. 635, редослед 8

1.
мало задремати.
— Мало сам покуњала, па не бих могла рећи како ни откуда је у моја кола пала хрпа људи.
Цар Е.
Ти си кано хитра муња што никада не покуња.
Радич.
2.
мало се поболети, бити болешљив. Р-К Реч.
3.
сневеселити се, скуњити се, снуждити се, покуњити се, оборити главу због жалости, неуспеха.
— Орле ... на сурини суре стене ... што с покуњо̂?
Кош.

Изворни текст (OCR)

поку́њати, по̀кӯња̄м сврш. 1. мало задремати. — Мало сам покуњала, па не бих могла рећи како ни откуда је у моја кола пала хрпа људи. Цар Е. фиг. Ти си кано хитра муња што никада не покуња. Радич. 2. мало се поболети, бити болешљив. Р-К Реч. 3. сневеселити се, скуњити се, снуждити се, покуњити се, оборити главу због жалости, неуспеха. — Орле ... на сурини суре стене ... што с покуњо̂? Кош.