по̀кӯњен

покуњен

Стална адреса

Лема

покуњен

Извор

том 4, стр. 635, редослед 9

1.
трп. прид. од покуњити (се).
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
2.
тужан, нерасположен, сатрвен незадовољством.
— Отиђоше момци покуњени од стида]. Вел. »Господине«, говораше моја жена сва покуњена, »можете ли ми опростити?«
Нед.

Фразе

отићи покуњене главе, покуњена носа отићи оборене главе, растужен и посрамљен због неуспеха, јако незадовољан; исп. обесити нос, уз нос (изр.).

Изворни текст (OCR)

по̀кӯњен, -а, -о 1. трп. прид. од покуњити (се). 2. тужан, нерасположен, сатрвен незадовољством. — Отиђоше момци покуњени од стида]. Вел. »Господине«, говораше моја жена сва покуњена, »можете ли ми опростити?« Нед.