Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поку́њити

сврштом 4, стр. 635

поку́њити

покуњити

Стална адреса

Лема

покуњити

Извор

том 4, стр. 635, редослед 12

  1. 1.

    довести кога у стање покуњености, постиђености.

    — Срам га покуњи.
    Наз.
  2. 2.

    оборити, спустити главу због слабости, срама, неуспеха и сл.

    сл. — слично
    — Они покуњили главе, погледају се испод очију.
    Лаз. Л.
    Трње ... покуњило је своје озебло цвијеће.
    Бен.

Пододреднице

~ се

пасти духом, постати снужден, тужан, сневеселити се, ражалостити се. — Андрија се ... покуњио због пријекора]. Новак. Једнога дана дође Лазар раније него што треба кући: нешто се покуњио. Вес. Он се покуњи и посрћући оде. Пав

пасти духом, постати снужден, тужан, сневеселити се, ражалостити се.
Изворни текст (OCR)
поку́њити, по̀кӯњӣм сврш. 1. довести кога у стање покуњености, постиђености. — Срам га покуњи. Наз. 2. оборити, спустити главу због слабости, срама, неуспеха и сл. — Они покуњили главе, погледају се испод очију. Лаз. Л. фиг. Трње ... покуњило је своје озебло цвијеће. Бен.