Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

покућа́рац

мтом 4, стр. 636

покућа́рац

покућарац

Стална адреса

Лема

покућарац

Извор

том 4, стр. 636, редослед 13

  1. 1.

    (вок. по̏кућа̄рче ген. мн. поку̀ћа̄ра̄ца̄) онај који носи и продаје ситну робу по кућама, трговац торбар.

    вок. — вокативген. — генитивмн. — множина
    — Наиђоше и два покућарца који су продавали врпце и свилене рупчиће.
    Франг.
  2. 2.

    гљива рупичарка која живи на дрвеној грађи и по влажним и непроветреним кућама Merulius lacrimans. Свезн.

    botany
    бот. — ботаника
Изворни текст (OCR)
покућа́рац, -рца м (вок. по̏кућа̄рче; ген. мн. поку̀ћа̄ра̄ца̄) 1. онај који носи и продаје ситну робу по кућама, трговац торбар. — Наиђоше и два покућарца који су продавали врпце и свилене рупчиће. Франг. 2. бот. гљива рупичарка која живи на дрвеној грађи и по влажним и непроветреним кућама Merulius lacrimans. Свезн.