поле́гати
полегати QA: high
Лема
полегати
Извор
том 4, стр. 641, редослед 21
- 1.а.
ијек. полијѐгати сврш. полегнути (1б).
— Старица видје како људи полијегаше на ЗемљУ.
Сви полегају на кратак одмор.
- 1.б.
полегнути (2).
— Увече, кад су већ сви у манастиру полегали, њега још није бивало.
в. полегнути (4б). — — Водић је сваки час полегао да види јесу ли на правом путу.
- 1.г.
полегнути (5б).
— Цигани ... полегаше по ћеманетима.
- 1.д.
павши на земљу остати лежати (о предметима).
— За сваким његовим ... кораком полежу ките бораније по влажној земљи.
- 2.
несврш. падати раширивши се по нечему.
— Као да и птице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима.
Лице се ведрило, а на очи полијегао првашњи мир.
Изворни текст (OCR)
поле́гати, по̀ле̄же̄м, ијек. полијѐгати 1. сврш. а. полегнути (1б). — Старица видје како људи полијегаше на ЗемљУ. Хорв. Сви полегају на кратак одмор. Поп. Ј. б. полегнути (2). — Увече, кад су већ сви у манастиру полегали, њега још није бивало. Чипл. в. полегнути (4б). — Водић је сваки час полегао да види јесу ли на правом путу. Тур. г. полегнути (5б). — Цигани ... полегаше по ћеманетима. Лаз. Л. д. павши на земљу остати лежати (о предметима). — За сваким његовим ... кораком полежу ките бораније по влажној земљи. Рад. Д. 2. несврш. падати раширивши се по нечему. — Као да и птице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима. Нуш. фиг. Лице се ведрило, а на очи полијегао првашњи мир. Цар Е.