по̀легнути
полегнути, полећи
Лема
полегнути
Варијанте
полећи, по̀лећи
Извор
том 4, стр. 641, редослед 22
- 1.а.
и по̀легне̄м сврш. а. прел ставити, метнути некога, нешто тако да лежи, положити.
- 1.б.
реносе га натраг и полегну на диван. Крл. Пушку је полегао до себе. Пав. непрел. лећи сви редом, ставити се у лежећи положај.
— Ватра се гаси и говеда мртво полегла.
Циrа полеже у кукурузе међу бразде.
- 1.в.
(само у
- 3.
) наћи се, заузети место, сместити се у лежећем, хоризонталном положају.
— На столу ... полегла голема челична сабља.
- 2.
отићи спавати (сви, многи).
— Не можеш изаћи из куће кад сви твоји полегну.
- 3.
провести кратко време лежећи, мало лежсати.
— Полегни малко, полегни, то је здраво по јелу.
Ти сунце што мучиш човека кад по раду полегне.
- 4.а.
лећи редом сви, један за другим.
— Полегасмо на сагове и чекасмо зору.
- 4.б.
заузети лежећи положај ради скривања, одмарања и сл.
— Она је полегла по земљи, само главу мало подигла.
- 4.в.
навалити се на што у полулежећем положају.
— Паша је видје онако испружену и полеглу по ћепенку.
- 5.а.
савијајући се приближити се, приљубити се чему, лећи по чему (о трави, житу, длаци).
— Полегла је трава.
Под ударцем олуја све полегне у истом правцу.
Вукла се говеда полегнуте длаке.
б.; сагнути се над радом и марљиво радити.
— Орач ... полеже по ралици и купа се у зноју.
Сви ... су се сагнули, полегли над папир и пишу.
- 6.
улећи се, угнути се, улубити се.
— Гонио је сељаке да ... бусају полегнуте хумке својих помрлих предака.
Посматрао је полегле колибе и чобанице поред друма.
- 7.
сместити се, заузети простор.
— Далеко од бријега ... полегла лијепа турска варош.
Рибарско сеоце полегло на стену и сишло у затон.
- 8.а.
фиг. спустити се, пасти раширивши се по површини.
— На далеким бреговима полегли облаци.
Полего̂ сутон, покрио село.
- 8.б.
наступити, настати.
— По соби полегне хладна тишина.
Дубока депресија полегла на ... прљаве паркете.
- 8.в.
(на кога) обузети (кога).
— На ткача полегну ситна туга.
- 9.а.
пружити се по коњу (о јахачу).
— Прва батерија ... јури друмом у највећем трку, а за њом полегли на коњима непријатељски коњаници.
- 9.б.
пружити се јурећи у галопу (о коњу).
— Коњи су били полегли у бесном трку скоро додирујући земљу ... губицама.
Пододреднице
1. лећи. — Као полудотучен полегнуо се он на ... диван. Крл. 2. навалити се на што горњим делом тела. — Горњим дијелом свога тијела Чинтра се полегла на зид. Шег. 3. полегнути (9а). — Букар ... скочи на њ на коња], полегну се и потјера га у сав трк. Мат. 4. спустити се, лећи на што. — фиг. Све су то били елементи некОГ оловног распоЛожења Што се полеГло преко зграда и животиња. Крл
Изворни текст (OCR)
по̀легнути, -не̄м, полѐћи и по̀лећи, по̀леже̄м и по̀легне̄м сврш. 1. а. прел. ставити, метнути некога, нешто тако да лежи, положити. — 1 реносе га натраг и полегну на диван. Крл. Пушку је полегао до себе. Пав. б. непрел. лећи сви редом, ставити се у лежећи положај. — Ватра се гаси и говеда мртво полегла. Ћип. Циrа полеже у кукурузе међу бразде. Чипл. в. (само у 3. л.) наћи се, заузети место, сместити се у лежећем, хоризонталном положају. — На столу ... полегла голема челична сабља. Креш. 2. отићи спавати (сви, многи). — Не можеш изаћи из куће кад сви твоји полегну. Бег. 3. провести кратко време лежећи, мало лежсати. — Полегни малко, полегни, то је здраво по јелу. Кос. Ти сунце што мучиш човека кад по раду полегне. Чипл. 4. а. лећи редом сви, један за другим. — Полегасмо на сагове и чекасмо зору. Креш. б. заузети лежећи положај ради скривања, одмарања и сл. — Она је полегла по земљи, само главу мало подигла. Ранк. в. навалити се на што у полулежећем положају. — Паша је видје онако испружену и полеглу по ћепенку. Андр. И. 5. а. савијајући се приближити се, приљубити се чему, лећи по чему (о трави, житу, длаци). — Полегла је трава. Јакш. Ђ. Под ударцем олуја све полегне у истом правцу. Сек. Вукла се говеда полегнуте длаке. Гор. б.; сагнути се над радом и марљиво радити. — Орач ... полеже по ралици и купа се у зноју. Глиш. Сви ... су се сагнули, полегли над папир и пишу. Пец. 6. улећи се, угнути се, улубити се. — Гонио је сељаке да ... бусају полегнуте хумке својих помрлих предака. Шапч. Посматрао је полегле колибе и чобанице поред друма. Андр. И 7. сместити се, заузети простор. — Далеко од бријега ... полегла лијепа турска варош. Огр. Рибарско сеоце полегло на стену и сишло у затон. Дуч. 8. фиг. а. спустити се, пасти раширивши се по површини. — На далеким бреговима полегли облаци. Куш. Полего̂ сутон, покрио село. Кош. б. наступити, настати. — По соби полегне хладна тишина. Сиј. Дубока депресија полегла на ... прљаве паркете. Крл. в. (на кога) обузети (кога). — На ткача полегну ситна туга. Сим. 9. а. пружити се по коњу (о јахачу). — Прва батерија ... јури друмом у највећем трку, а за њом полегли на коњима непријатељски коњаници. Јак. б. пружити се јурећи у галопу (о коњу). — Коњи су били полегли у бесном трку скоро додирујући земљу ... губицама. Моск.