по̀лити
полити
Лема
полити
Извор
том 4, стр. 647, редослед 15
- 1.а.
(трп. прид. полѝвен -ѐна, -ѐно) сврш. излити по коме или по чему што течно, облити одозго чим текућим.
— Спава на поливеним водом циглама.
Наредио је да се та зграда полије бензином и спали. Дед.
- 1.в.
фиг. Поливен благом свјетлошћу звијезда боравио си као гост у ... врту. Тад.
- 1.б.
излити коме воду на руке при умивању.
— Милица јој поли, те се уми и убриса.
- 1.в.
поквасити, овлажити, оросити, натопити земљу влагом.
— Закласа раж и јечам, а кукуруз, особито куд полије вода
— зрновит увис потече.
- 1.г.
залити чим течним (растопљеним металом) што отврдне.
— Бокове има цинком поливене.
- 2.а.
фиг. покрити, испунити какву површину чим течним (о сузама, зноју и сл.), облити.
— Полију ме изненада сузе као киша.
Ђерзелеза стеже око врата и поли зној.
- 2.б.
посути, обасути.
— Поли ме ћушкама каквих ... нико није добио ... у нашем селу.
Стригнут ћете ушима кад вас полију шрапнелом.
- 2.в.
раширити се по чему, нагло избити.
— Мршаве образе поли јој румен.
Муцао је збуњен ... и тамно му руменило полило образе.
- 3.а.
фиг. запљуснути.
— Дебео хлад ... полије снашу Кају кад је унишла у двориште.
Прохладан дах предвечерја поли га по ознојеном тијелу.
- 3.б.
обузети, обухватити.
— Као поливена чудним заносом дохвати чашу.
Хладна је дрхтавица поли.
- 4.
прославити пићем какав успех, залити.
— Нову кућу и нов квартир треба полити. Ја идем да скувам кафу.
Фразе
као (водом) поливен збуњен, сметен. — То је Салима опекло, и он се вратио у медресу као водом поливен.
Пододреднице
1. излити на себе нешто течно. — Сад да наспемо судове ... Немој ти ... полићеш се. Вес. 2. фиг. покрити се чим што се нагло шири на све стране, облити се. — Полила се руменилом и ... кренула ... напријед. Бен
Изворни текст (OCR)
по̀лити, по̏лије̄м (трп. прид. полѝвен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. а. излити по коме или по чему што течно, облити одозго чим текућим. — Спава на поливеним водом циглама. Лаз. Л. Наредио је да се та зграда полије бензином и спали. Дед. В. фиг. Поливен благом свјетлошћу звијезда боравио си као гост у ... врту. Тад. б. излити коме воду на руке при умивању. — Милица јој поли, те се уми и убриса. Вес. в. поквасити, овлажити, оросити, натопити земљу влагом. — Закласа раж и јечам, а кукуруз, особито куд полије вода — зрновит увис потече. Буд. г. залити чим течним (растопљеним металом) што отврдне. — Бокове има цинком поливене. Наз. 2. фиг. а. покрити, испунити какву површину чим течним (о сузама, зноју и сл.), облити. — Полију ме изненада сузе као киша. Пав. Ђерзелеза стеже око врата и поли зној. Андр. И. б. посути, обасути. — Поли ме ћушкама каквих ... нико није добио ... у нашем селу. Шапч. Стригнут ћете ушима кад вас полију шрапнелом. Крл. в. раширити се по чему, нагло избити. — Мршаве образе поли јој румен. Вес. Муцао је збуњен ... и тамно му руменило полило образе. Бен. 3. фиг. а. запљуснути. — Дебео хлад ... полије снашу Кају кад је унишла у двориште. Ивак. Прохладан дах предвечерја поли га по ознојеном тијелу. Ћоп. б. обузети, обухватити. — Као поливена чудним заносом дохвати чашу. Пец. Хладна је дрхтавица поли. Р 1946. 4. прославити пићем какав успех, залити. — Нову кућу и нов квартир треба полити. Ја идем да скувам кафу. Вес.